Развој струга за стругање

У древним временима, стругови су се ослањали на ручно повлачење или педалирање, ротирање радних предмета кроз ужад и алате за сечење у руци.
Године 1797, британски механички проналазач Мозли створио је модеран струг са држачем алата на вијке, а 1800. усвојио је мењач који је могао да промени брзину помака и корак обрађених навоја. Године 1817, други Британац, Робертс, усвојио је четворостепени механизам ременице и задњег точка да би променио брзину вретена.
Да би побољшао ниво механизације и аутоматизације, Фич из Сједињених Држава је 1845. године изумео струг са куполом.
Године 1848. Сједињене Државе су виделе појаву ротационих стругова.
Године 1873. Спенсер је у Сједињеним Државама направио једноосни аутоматски струг, а убрзо затим и троосни аутоматски струг.
Почетком 20. века појављују се стругови са мењачима које покрећу појединачни мотори.
После Првог светског рата, разни ефикасни аутоматски стругови и специјализовани стругови брзо су се развијали због потреба војне, аутомобилске и друге машинске индустрије. Да би се побољшала продуктивност малих серијских обрадака, крајем 1940-их промовисани су стругови са хидрауличним профилационим уређајима, а истовремено су развијени и стругови са више алата. Средином{1}}, развијени су програмски контролисани стругови са бушеним картицама, пин плочама и бројчаним плочама. ЦНЦ технологија је почела да се користи у струговима 1960-их и брзо се развила након 1970-их.